Учебное пособие Оренбург, 2007 удк 811. 131. 1(075) ббк 81. 2Фр-923

Вид материалаУчебное пособие

Содержание


Ad Pompeium
Подобный материал:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

Ad Postŭmum



Ehéu fugáces, Póstume, Póstumè,

Labúntur ánni, néc pietás moràm

Rugís et ínstantí senéctae

Áfferet índomitaéque mórti.

Non, sí trecénis, quótquot eúnt, diès,

Amíce, pláces íllacrimábilèm
Plutóna táuris, qui ter ámplum
Géryonén Tityónque trísti

Compescit unda. Scilicet omnibus,

Quicumque terrae munere vescimur,

Enaviganda, sive reges,

Siv(e) inopes erimus coloni.

Frustra cruento Marte carebimus


Fractisque rauci fluctibus Hadriae,
Frustra per autumnos nocentem

Corporibus metuemus Austrum:

Visendus ater flumine languido


Cocytus errans, et Danai genus
Infame, damnatusque longi

Sisyphus Aeolides laboris;

Linquenda tellus, et domus et placens


Uxor; nequ(e) harum, quas colis, arborum

Te, praeter invisas cupressos,

Ulla brevem dominum sequetur.

Absumet heres Caecuba dignior


Servata centum clavibus, et mero

Tinguet pavimentum superbo,

Pontificum potiore cenis.

(Hor., Carmina II, 14)

К Постумию



I

Увы: мимолетно, Постумий, Постумий,

Проносятся годы; моленья напрасны:

Не сходят морщины – наследье раздумий,

А старость и смерть неизбежно ужасны.

В день триста быков закалая, Плутона,

О друг! ты не тронешь напрасной мольбою:

Бесслезный трехтельного он Гериона

И Тития запер печальной волною.

По ней же нельзя, чтоб и мы не поплыли,

Все, сколько нас кормят земные пределы

Плодами своими, хотя бы мы были

Цари или скудные лишь земледельцы.

Напрасно нас Марс кровожадный минует

И Адрий, ревущий разбитой волною;

Напрасно страшимся, коль Австер подует,

Телам вредоносный, осенней порою:

Придется увидеть во мраке Аида

Ленивый Коцит и проклятое племя

Даная; увидеть в руках Эолида

Сизифа несносное, вечное бремя.

Оставишь и землю, и дом, и супругу…

Из древ, насажденных твоею рукою,

Один кипарис ненавистный в услугу,

Владелец минутный! пойдет за тобою.

Смышленый наследник отыщет в подвале,

Где цекуб за стами замками хранится;

Вином же, какого жрецы не пивали,

Увлажить помоста не будет стыдиться.

(Перевод А.А. Фета)


II

Увы, мой Постум, Постум, уносятся

Годы проворным бегом, и святостью –
Морщин и старости грядущей

Не отдалить, ни могучей смерти.

Нет! Дай на каждый, сколько дней тянется,

Мой друг, хоть триста жертв, но бесслезного
Плутона не смягчишь, – трехтельный

Герион заперт, а с ним и Титий

Рекою скорбной, – значит, и каждому,


Земли дарами кто наслаждается,

Поплыть по ней, цари ли будем,

Иль неимущие земледельцы.

От войн кровавых тщетно спасемся мы


И волн сердитых грозного Адрия,

Ветров бояться будем тщетно,

Вред приносящих здоровью в осень.

Предстанет мрачный, вялым течением


Коцит бегущий, племя позорное
Даная и на труд бессменный

Сын осужденный Эола, Сизиф.

Оставим землю, дом наш, любезную


Жену; из сада, нами взращенного,
Один лишь кипарис немилый

Нас не покинет, владык недолгих.

Возьмет наследник, будь то достойнейший,

Под ста замками цекуб хранящийся

И пол зальет вином роскошным, –

Лучшего нет у жрецов на пире.

(Перевод Н.И. Шатерникова)


^ Ad Pompeium

O saépe mécum témpus in últimùm


Dedúcte Brúto mílitiaé ducè,
Quis té redónavít Quirítem

Dís patriís Italóque caélo,

Pompei, meorumprime sodalium,

Cum quo morantem saepe diem mero

Fregi, coronatus nitentes

Malobathro Syrio capillos?

Tecum Philippos et celerem fugam


Sensi relicta non bene parmula,

Cum fracta virtus et minaces

Turpe solum tetigere mento.

Sed me per hostes Mercurius celer


Denso paventem sustulit aëre;

Te rursus in bellum resorbens

Unda fretis tulit aestuosis.

Erg(o) obligatam redde Iovi dapem


Longaque fessum militia latus

Depone sub lauro mea nec

Parce cadis, tibi destinatis.

Oblivioso lēvia Massico


Cibori(a) exple; funde capacibus

Unguenta de conchis. Quis udo

Deproperar(e) apio coronas

Curatve myrto? quem Venus arbitrum

Dicet bibendi? Non ego sanius


Bacchabor Edonis: recepto

Dulce mihi furere (e)st amico.

(Hor., Carmina II, 7)

К Помпею Вару



I

О ты, что смерти страх не раз со мной делил,

Когда нас Брут водил во времена былые,

Кто наконец тебя квиритом возвратил

Отеческим богам под небеса родные?

Помпей, товарищ мой, первейший из друзей,

С кем часто долгий день вином мы коротали

В венках, сирийский весь растративши елей,

Которым волоса душистые сияли!

С тобой я пережил Филиппы, при тебе

Бежал, бесславно щит свой покидая в страхе…

В тот день и мужество низвергнулось в борьбе,

И грозные бойцы в крови легли во прахе.

Но средь врагов меня, в туман сокрыв густой,

Испуганного спас Меркурий быстрокрылый,

Тебя ж в сражение за новою волной

Опять умчал прилив неотразимой силой.

И так обещанный Зевесу пир устрой,

И отдыха ищи для членов, утомленных

Войною долгою, под лавр склонившись мой, –

Да не щади тебе бутылок обреченных.

Массийской влагою размывчивой щедрей

Фиалы светлые наполни и смелее

Из емких раковин благоуханья лей.

Кто позаботится достать плюща скорее,

Иль мирта для венков? Кого-то изберет

Венера во главу пирующего круга?

Со мной теперь любой эдонец не сопьет:

Так сладко буйствовать при возвращеньи друга.

(Перевод А.А. Фета)


II